Perunska maka - blago sa dalekih Anda

Perunska maka - blago sa dalekih Anda

Maca ili maka je biljka iz porodice repa. Poznata je kao peruanski žen-šen i raste na obroncima Anda. Maka raste u vrlo specifičnim uslovima , tačnije na velikim visinama, na jakomvetru i suncu. Izgleda kao rotkva i boja joj varira od žute , ljubičaste do crne.

 

 

Koren make je za urođeničke narode nasleđe snage i hrabrosti, jer se koristi kao lek i hrana hiljadama godina. Moćne Inke koje su nekad naseljavale te oblasti Perua, bile su poznate kao izuzetni ratnici - snažni i izdržljivi. Legende pričaju o tome da su ratnici pre svake bitke uzimali napitak od korena ove biljke kako bi izvojevali pobedu. Interesantan podatak je da su morali da ih razdvoje od ženskog dela plemena, jer je napitak delovao i kao afrodizijak, a oni su morali čuvati svoju snagu za predstojeću bitku.Maka je bila veoma cenjena, kako bi danas mi rekli superhrana.

 

Tradicionalno se upotrebljava za :

• Poboljšanje opšteg stanja i izdržljivosti
• Povećanje energije i sportskih preformansi
• Povećanje plodnosti
• Povećanje libida ( kao afrodizijak)
• Smanjenje krvnog pritiska (preventiva srčanih oboljenja)
• Preventiva kancerogenih oboljenja
• Smanjenje anksioznosti i depresije
• Erektilna disfunkcija
• Hormonski disbalans
• Menopauza i postmenopauza
• Poboljšanje kvaliteta sperme
• Borba protiv slobodnih radikala

 

Maka je adaptogena biljka,a to u stvari znači da pomaže našem telu da se izbori sa stresom i negativnim spoljnim uticajima. Maka u sebi ima izuzetno koncentrisanu količinu sastojaka važnih za naše zdravlje.

Sastojci i aktivni sastojci :

 Dijetetska vlakna

 Esencijalne aminokiseline

 Asparaginska kiselina

 Glutaminska kiselina

 Kalcijum, bakar, fosfor, gvožđe, natrijum , cink

 Flavonoidi i antocijanini (antioksidansi)

 Tanini

 Saponini

 Prostaglandini

 Alkaloidi

 Steroli - Beta-sitosterol, kamposterol, i stigmasterol

 Maceni i makaidi

 Glukozinati

Asparganiska kiselina je neophodna za održavanje ravnoteže u centralnom nervnom sistemu ( čuva od nervoze i letargije) , ima ulogu ćelijskom metabolizmu. Manjak asparaginske kiseline u organizmu dovodi do hroničnog umora i pada energije. Glutaminska kiselina blokira kortizol-hormon stresa. Prostaglandini su jedinjenja slična hormonima i iutiču na zaceljivanje, protok krvi, smanjenje upalnih procesa. ( sintetički prsostaglandini se prepisuju kod erektilne disfunkcije). Makamidi su glavna bioaktivna jedinjenja make. Utiču na povećanje plodnosti, štite nerve i nervni sistem, utiču nasmanjenje umora i protiv osteoporoze.

Fitosteroli (Beta-sitosterol, kamposterol, i stigmasterol) imaju preventivno dejstvo kod kancerogeonih oboljenja. Utiču na rast i deobu ćelija imunološkog sistema. Fitosteroli utiču na zdravlje prostate, regulaciju holesterola, imunomodulatori su , smanjuju upalne procese, naročito kod autoimunih bolesti.

Gustavo Gonzales ( Perus Cayetano Hereida University ) je među prvima objavio zvanično ispitivanje make na ljudima. Kod 12 muških ispitanika u roku od 3 meseca korišćenja, libido se povećao 180-200 %, a produkcija i kvalitet sperme se duplirao.

Nakon 3 meseca korišćenja istraživanja su pokazala da se povećao volumen spermatozoida, ukupan broj i pokretljivost. Peruanska maka je izuzetno efiksna u regulisanju hormonskog statusa kod žena. Neredovni i bolni ciklusi, izostanak ovulacije i loš kvalitet jajnih ćelija su stanja gde maka može puno da pomogne.

 

 

Kod žena koje koriste antidepresive , poivećava seksualni interes, uzbuđenje , zadovoljstvo i intenzitet orgazma (antidepresivi su ubica libida). Najbolje rezultate ima kod žena u menopauzi postmenopauzi.

 

 

Menopauza obično počinje između 48 . i 52. godine života i prouzrokovana je prestankom lučenja ženskih polnih hormona - estrogena. Prvi simptomi su neredovni ciklusi, talasi vrućine, poremećaj telesne mase i težine. Maka ublažava ,pa čak i eliminiše neprijatne simptome ovog neozbežnog životnog doba.